Licorice pizza

Romantičan dvosatni (i nešto malo jače) beg na američku zapadnu obalu u prvu polovinu sedamdesetih, na talasu možda i najboljeg saundtreka još od Foresta Gampa (Bouvi, MekKartni, Nina Simon, Dorsi...), a sve kroz prepoznatljiv stil P. T. Andersona.

Na prvu loptu, Licorice pizza me podseća na savremenu verziju Američkih grafita ili ozbiljniju varijantu filma Dazed and confused. Sve je tu, pogubljeni tinejdžeri koji se nalaze na životnoj rasksnici, na prelasku sa adolescentskog u zrelo (osamostaljeno) doba, hormonima koji divljaju, pomešani sa mirisom trave koja se maltene može namirisati preko ekrana u određenim scenama, presečeni dubokoumnim mislima preispitivanja o sopstvenoj ulozi u svetu posthipijevske ere. No, veoma brzo, Anderson gasi i poslednju pretpostavku da se ovde radi o klišeu, ispričanom (pre)više puta, uostalom bilo bi i podcenjivački očekivati takvo nešto od čoveka koji je, između ostalog, snimio film Biće krvi, ili muzičke spotove za Radiohead .

Kada već spomenuh muziku, zanimljivost je da glavnu rolu u filmu tumači članica benda Haim, Alana Haim (ostale članice benda su njene sestre, stoga je i naziv benda sada jasniji), za koji je Anderson snimio seriju video klipova. U filmu ona glumi, skoro pa samu sebe, njen lik se također zove Alana i deo je jevrejske porodice koju čine otac, majka i još dve sestre, jedino što se u filmu ne bavi muzikom.

Druga zanimljivost vezana za kasting je što glavnu mušku ulogu (Alaninog nazovi partnera Gerija) tumači Kuper Hofman, sin pokojnog Filipa Sejmura Hofmana. Njemu je ovo bila debitantska uloga na velikom platnu, što i ne čudi s obzirom da mu je tek 19 godina. Da ne spojlujem dalje, reći ću samo da Kuper već ovde ima očevu prepoznatljivu harizmu i da mu se verovatno smeši ozbiljna karijera u filmskoj industriji.

Da dodatno zagolicam maštu, hajlajt filma je urnebesna sekvenca Šona Pena i povratnika na veliko platno, (bar u mom slučaju) već zaboravljenog Toma Vejtsa :)

https://www.youtube.com/watch?v=ofnXPwUPENo