Parallel mothers

Taman kada sam pomislio da smo ga se rešili jednom za svagda, on se vratio. U punom sjaju. Pedro. Almadovar. El Mago...

S obzirom da nije snimio dugometražni film još od 2019. sa dozom skepse (bar u mom slučaju) se čekalo novo čedo tandema Alamdovar / Kruz. Kao i uvek u njihovom slučaju, već nakon uvodnih desetak minuta Madres paralelas shvatih da brizi mesta nema i jednostavno se prepustih predstavi španskih mađioničara. Priznajem, presubjektivan sam, svaki Almadovarov kadar mi budi nostalgiju na neka druga (bolja?) vremena, i jednostavno mi to ne može dosaditi. Pa tako ni ova priča, iako naizgled već nekoliko puta ispričana, do odjavne špice drži tenziju jer ko zna Almadovarov rukopis, zna da je travestija u nekom trenutku zagarantovana (Rozi de Palma u tebe gledam ❤️). Unapred upozoravam da ću deo priče u naredna dva pasusa otkriti pa ko ne voli spojlere neka ne čita dalje 😊

Fabula je prilično linearna, dve majke Janis (Kruz) i Ana (Milena Smit) se upoznaju u bolničkoj sobi koju dele iščekujući svaka na svoj porođaj. Spojene sličnom sudbinom (obe su bez partnera, nakon štu su neplanirano zatrudnele) devojke se zbliže toliko da čak i po napuštanju porodilišta neko vreme nastave svoje druženje. Krajem prve trećine filma, priča se potpuno fokusira na Janis, njen partner (Arturo) želi da vidi dete i shvata da ono uopšte ne liči na njega. Janis je razočarana i očekivano izbacuje Artura iz stana i života, i svog i bebinog. Crv sumnje se uvukao u Janis jer i sama polako uviđa da dete ima dosta drugačiji izgled i od nje i od Artura. Ispočetka veoma stidljivo ipak se odlučuje da uradi DNK analizu i dolazi do zaključka da beba nije njena. U trenucima zbunjenosti čitavom situacijom Janis slučajno u lokalnom kafeu naleti na Anu za koju shvata da tu radi kao konobarica, u prilično lošoj finansijskoj situaciji. Na Janisino pitanje kako se snalazi sa malom Anitom, dobija šokantan odgovor - beba je preminula u snu, jednostavno prestala da diše.

Ovde Almadovar pleše na svom terenu, bukvalno diriguje emocijama svih učesnika ove scene (i aktera i gledalaca) i drži čvrsto u šaci sve konce ove drame. Ana se useljava kod Janis, da si međusobno pomognu, i oko bebe i finansijski i da zajedno budu podrška jedna drugoj kako bi laše prebrodile ono što im je donela prošlost i što ih čeka u budućnosti. Gledavši dete u Aninom naručju Janis naslućuje ono što svi čekamo, kriomice uzima Anin bris, radi novu DNK analizu i dobija očekivan odgovor, beba koju je smatrala svojom toliko vremena je zapravo Anina, slučajno su zamenjene u porodilištu, a njeno pravo dete - Anita, je umrla u snu. I ovde ću stati...

https://www.youtube.com/watch?v=cL6JDYkRa2g