Zlo ne postoji

Priznajem, i sâm sam sklon predrasudama, ma koliko god mislio da je to osobina površnih ljudi, ne mogu pobeći od toga i sa vremena na vreme mi se desi da skrenem levo kod Albakrkija. Ne ponosim se time, čak štaviše, pokušavam da se opravdam. Tako je bilo i u slučaju kada sam se pre desetak godina prvi put susreo sa temom - iranski film. Kakav danak neiskustvu...

Zlo ne postoji je osvojio "Zlatnog medveda" na filmskom festivalu u Berlinu 2020. godine (treći film u poslednjoj deceniji koji osvaja ovu prestižnu nagradu a dolazi iz Irana). Režiser Mohamed Rasulof je po ranijim svojim radovima već poznat kao maestralan pripovedač o vrlo teškim temama (surovost svakodnevice sa gotovo nikakvom duhovnom slobodom malog irankog čoveka) stoga i ne čudi što i ovaj film u tom smislu ne nudi ništa drugačiju priču. Razlika je jedino u tome što se film ne sastoji od jedne linearne priče već od čak četiri, potpuno različite a ipak vezane jednom zajedničkom niti - neću otkriti o čemu se radi, pošto bi to potpuno uništilo efekat koji je režiser želeo da postigne.

Duboko preporučujem ovih 150 minuta filmske čarolije, na jedan od do sada verovatno najčudnijih puteva kojima nas je celuloidni put vodio kroz istoriju. Po gledanju ovog filma nisam mogao da se otmem onom zaključku koji sam gotovo uvek imao i po gledanju vrhunskih filmova srpske kinematografije - Niti luđe zemlje, niti boljih filmova 😊

https://www.youtube.com/watch?v=HgyisKVoFzY